Љубовија је насеље у Подрињу, на ушћу реке Љубовиђе у Дрину. Окружена је брдима Кик, Немић и Кршино брдо.
Азбуковчане други називају Кривоторбићи, по шареним торбама које накриве преко рамена када крену у варош. Ма где били грађани Љубовије ће с поносом за себе рећи да су Подрињци, Азбуковчани и Кривоторбићи.
За Љубовију кажу да је једно од најлепших места у Србији. Смештена је на обали реке Дрине, уроњена у чист ваздух, окружена шумама и најлепшим планинама у овом делу света. Свако ко дође у Љубовију или околину не треба да има страх да ће "све да види". Прво, јер природа и атракције које овај крај нуди су непресушне, а друго, ако некоме досади посета невероватним природним лепотама, мештани сваке године спремају разне атрактивне манифестације, које су јединствене по много чему, а изнад свега забавне и гарантују добар провод.
Највећи врх, "кров Азбуковице" је планина Бобија чије врх Торничка бобија висок 1.272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујних река које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа које су богате пастрмком.
Општина има близу 15 000 становника, а Љубовија као центар општине око 4 000 становника. Име је добила по бегу Љубовићу који је, у време друштвеног и економског успона, саградио кулу изнад житородног поља поред Дрине Драбића.
Многи становници подручја општине Љубовија, звано Азбуковица, које има површину од 356 километара квадратних, не знају да је оно било насељено још у праисторији о чему сведоче налази из надгробних хумки у селу Лоњину и градском насељу Рујевац. У време Римског царства Азбуковица припадала је провинцији Далмацији, путевима је повезивала Домавију и Сингидунум.
Кроз средњи век Азбуковица била је у саставу Византије и српских држава а све време радили су рудници олова у Црнчи и Липнику. У званичним документима, најстарији за сада познати помен је онај из Липника из 1319. године. На реци Љубовиђи у селу Горња Љубовиђа сачуван је средњовековни мост који је био на караванском путу према Ваљеву и Београду, познат у народу као Латинска ћуприја, у селу Горња Трешњица су остаци средњовековног Великог и Малог града.
У ово подручје Турци су дошли одмах после пада Смедерева, 1459-1460. године. Због значаја рудника у Црнчи овај крај је био царски хас који је по највећем селу добио назив хас Буковица, па је вероватно од тога настао назив Азбуковица. Турци ће се утврдити, ојачати и населити у средњовековној тврђави Соко град, која ће бити неосвојива све до 1862. године када је порушена.
Љубовија је 1860. године постала среско место, a 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Тадашња варошица је практично збрисана наглим изливањем Дрине 1896. Нова Љубовија је подигнута на једном узвишењу званом Јабучје уз тежак задатак да се све изгради од почетка.
Будући да су плацеви у Љубовији тих година припадали двојици месних механџија и неким сељацима из околине, окружно начелство је сматрало да се ова операција може обавити на следећи начин:
1. Да се најпре стави на лицитацију првих двадесет плацева, означених тим редним бројевима и у плану насеља, а предвиђених за дућане, и то за суму од 500 дуката.
2. Да се ван тог центра, на месту које није предвиђено за градњу, одреди простор за зборно место азбучковачког батаљона народне војске. Ову земљу требало је откупити средствима сакупљеним порезом.



"У име његове Светлости књаза Србског
Милан М.Обреновић IV
Намесници Књажеског достојанства,
На предлог Министра унутрашњих дела решили смо и решавамо:
Да се Љубовија, село у срезу Азбуковачком, округа Подрињског, на основу
параграфа 6., Закона од 16. јуна 1866. године, стави у ред варошице."
3.јуна 1871. године
Миливоје Блазнавац
У Београду
Јован Ристић Јован Гавриловић