У дужини од 38км, кроз Азбуковицу тече реке Дрина, рај за риболовце и љубитеље сплаварења, ово је највећа, а готово сигурно и најлепша притока реке Саве. Укупно је дугачка 346 км,а настаје спајањем Пиве и Таре код Шћепан поља у Црној Гори подно Дурмитора, док се улива у Саву, у близини Сремске Раче. У свом горњем току има изражене особине планинске реке, а у доњем току је равничарска река. Оно што је карактеристично пре свега за за ову реку је њен познати вијугави ток, који је још у народном предању забележен речима : "Исправљати криве Дрине", а односи се наравно на неки бескористан односно немогућ посао.
Иначе, народна традиција је нагласила још једну важну одлику Дрине, њену нестварно зелену боју . По народном предању, све до XV века због боје воде Дрина се звала "Зеленика" или "Зеленка", баш због ове боје која је толико интензивна, као да неки посвећени сликар непрестано у њу сипа зелене темпере. Уз то, у стара времена носила је име Дринос.
Давне 1463. године, када су Турци освајали Босну, на челу са Мехмед Фатихом, приликом преласка преко Дрине удавио се коњ, на шта је султан рекао: "Бу су дерин" што у преводу значи "Ова вода је дубока". И тако је од речи "дерин", кажу постало име Дрина. Постоји још и веровање да је име Дрина настало од прасрпске речи "дер", што значи цепати, кидати. Ова реч описује велику снагу воде, која има моћ да дере стене, планине и земљиште ради стварања свог тока.
Историја која може да дочара какав је значај ова река имала у прошлим годинама, па и вековима јесте да је Дрина након смрти римског цара Теодосија 395. године била граница између Западног и Источног римског царства, а дуж Дрине су током Првог светског рата између Аустроугарске и Србије, 1914. и 1915. године вођене велике ратне операције. Још једна занимљивост је да су се реком Дрином, у време Османлија, Аустроугарске и у периоду између два светска рата, за транспорт, користиле ткз. дрвене лађе: "буринке" и "звоникуше".
Планинска горопад, река Дрина, гледана са бројних видиковаца личи на танку, зелену линију усечену у кањонски масив јер је кањон реке Дрине трећи најдубљи кањон на свету.
Прозрачно бистра, зелена вода, у кањонима застрашујућа, у долинама питома, привлачи лепотом својих обала и богатством воденог света.
Реку Дрину туристи често описују и као српско море, а одмор, кажу, проводе на различите начине – од рафтинга до риболова.
У Дрини су заступљене најквалитетније врсте риба младица, липљан,пастрмка, сом, шаран, скобаљ, мрена, клен... Дрина је једина река у којој се налази изузетно ретка врста рибе младица (Hucho hucho), која уопште није изучена од стране наших биолога (ихтиолога). Одрасле јединке младице из Дрине улазе у реку Трешњицу и тамо се мресте.
Ко је једном одмарао крај Дрине и заспао уз звуке воде и природе тај се, кажу, увек вратио. Гости у љубовијском крају за празнике могу да бирају да ли ће се одмарати у насељима уређеним у етно стилу, или да уживају у апартманима са базеном смештеним тик уз реку.
Љубовија је место где је Дрина најлепша? Питање је које ће изазвати жучну расправу међу њеним обожаваоцима. Једни је највише воле тамо где је брза, снажна и неумољива - у планинским пределима, где усеца кањоне и пролази кроз клисуре, док други више воле њено питомије лице, па им је дражи део ниже у Љубовији где се претвара у равничарску реку.