U dužini od 38km, kroz Azbukovicu teče reke Drina, raj za ribolovce i ljubitelje splavarenja, ovo je najveća, a gotovo sigurno i najlepša pritoka reke Save. Ukupno je dugačka 346 km,a nastaje spajanjem Pive i Tare kod Šćepan polja u Crnoj Gori podno Durmitora, dok se uliva u Savu, u blizini Sremske Rače. U svom gornjem toku ima izražene osobine planinske reke, a u donjem toku je ravničarska reka. Ono što je karakteristično pre svega za za ovu reku je njen poznati vijugavi tok, koji je još u narodnom predanju zabeležen rečima : "Ispravljati krive Drine", a odnosi se naravno na neki beskoristan odnosno nemoguć posao.
Inače, narodna tradicija je naglasila još jednu važnu odliku Drine, njenu nestvarno zelenu boju . Po narodnom predanju, sve do XV veka zbog boje vode Drina se zvala "Zelenika" ili "Zelenka", baš zbog ove boje koja je toliko intenzivna, kao da neki posvećeni slikar neprestano u nju sipa zelene tempere. Uz to, u stara vremena nosila je ime Drinos.
Davne 1463. godine, kada su Turci osvajali Bosnu, na čelu sa Mehmed Fatihom, prilikom prelaska preko Drine udavio se konj, na šta je sultan rekao: "Bu su derin" što u prevodu znači "Ova voda je duboka". I tako je od reči "derin", kažu postalo ime Drina. Postoji još i verovanje da je ime Drina nastalo od prasrpske reči "der", što znači cepati, kidati. Ova reč opisuje veliku snagu vode, koja ima moć da dere stene, planine i zemljište radi stvaranja svog toka.
Istorija koja može da dočara kakav je značaj ova reka imala u prošlim godinama, pa i vekovima jeste da je Drina nakon smrti rimskog cara Teodosija 395. godine bila granica između Zapadnog i Istočnog rimskog carstva, a duž Drine su tokom Prvog svetskog rata između Austrougarske i Srbije, 1914. i 1915. godine vođene velike ratne operacije. Još jedna zanimljivost je da su se rekom Drinom, u vreme Osmanlija, Austrougarske i u periodu između dva svetska rata, za transport, koristile tkz. drvene lađe: "burinke" i "zvonikuše".
Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca liči na tanku, zelenu liniju usečenu u kanjonski masiv jer je kanjon reke Drine treći najdublji kanjon na svetu.
Prozračno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuća, u dolinama pitoma, privlači lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta.
Reku Drinu turisti često opisuju i kao srpsko more, a odmor, kažu, provode na različite načine – od raftinga do ribolova.
U Drini su zastupljene najkvalitetnije vrste riba mladica, lipljan,pastrmka, som, šaran, skobalj, mrena, klen... Drina je jedina reka u kojoj se nalazi izuzetno retka vrsta ribe mladica (Hucho hucho), koja uopšte nije izučena od strane naših biologa (ihtiologa). Odrasle jedinke mladice iz Drine ulaze u reku Trešnjicu i tamo se mreste.
Ko je jednom odmarao kraj Drine i zaspao uz zvuke vode i prirode taj se, kažu, uvek vratio. Gosti u ljubovijskom kraju za praznike mogu da biraju da li će se odmarati u naseljima uređenim u etno stilu, ili da uživaju u apartmanima sa bazenom smeštenim tik uz reku.
Ljubovija je mesto gde je Drina najlepša? Pitanje je koje će izazvati žučnu raspravu među njenim obožavaocima. Jedni je najviše vole tamo gde je brza, snažna i neumoljiva - u planinskim predelima, gde useca kanjone i prolazi kroz klisure, dok drugi više vole njeno pitomije lice, pa im je draži deo niže u Ljuboviji gde se pretvara u ravničarsku reku.