Vodimo vas u očaravajući svet planine Bobije, skrivenog dragulja Zapadne Srbije! Smeštena u živopisnom
predelu poznatom kao Azbukovica, ova planina se uzdiže između desne obale reke Drine i spektakularnih
planinskih lanaca Sokola, Jablanika, i Medvednika, te kanjona reke Trešnjice.
Bobija je udaljena 140 km od Beograda, a od Ljubovije 30 km. Dominirajući pejzaž ovog prekrasnog kraja je njen najviši
vrh, Tornička Bobija, čije se visoke litice uzdižu do 1.272 metara nadmorske visine. Geološki sastav je
raznovrstan, ali dominiraju trijaski peščari.
Osim prirode, na ovoj planini možete pronaći i istoriju. Najstariji potvrđeni ostaci života u Azbukovici
vezuju se za mlađe kameno neolitsko doba, dok bronzano doba na ovom prostoru karakterišu grobne
humke (tumuli). Narod ih obično zove "humke" ili "bobije", pa se pretpostavlja da je i planina Bobija po
njima dobila ime. Na samoj planini se nalazi dom Srbijašume, njihova šumska kuća je objekat sa uređenim dvorištem i
veoma interesantnim detaljima. Naime, uz ovaj objekat i uz samu stazu primetićete da se neko zaista potrudio da
ulepša ove već prelepe predele postavljajući drvene stolove, klupe i obeležavajući staze.
Bobiju krase četinarske i bukove šume, pašnjaci i proplanci. Najveća sela su Savkovići (Donji i Gornji ) i Gornje Košlje
u čijem sastavu se nalaze i brojni zaseoci. Stanovništvo se najviše bavi stočarstvom i voćarstvom, proizvodi
kvalitetno mleko, sir i kajmak. Od voćarstva zastupljena je šljiva i malina. Za stanovništvo u selima na padinama Bobije
proizvodnja maline predstavlja glavni izvor prihoda.
Teško je ovu planinu naći među turističkim mapama a pravi je raj za sve ljubitelje prirode. Prednost ove planine
nad ostalim je taj što u jednom danu možete napraviti fenomenalnu kružnu turu kroz kanjon Tribuće, listopadnu
šumu, ogromne stene i odseke gde vas čekaju beloglavi supovi (spajanje kanjona Trešnjice i Tribuće), vidikovac ka
Drini i na kraju guste četinarske šume. Grebenski venac koji se proteže duž planine nudi predivne vidikovce i
pogled na netaknutu prirodu, lepoti ove planine dodatno doprinose i kanjoni reke Trešnjice, Tribuće, Sušice i
Ljuboviđe. Osim Torničke Bobije (1272m), planina poseduje još dosta vrhova, a neki od njih, sa nešto manjom nadmorskom
visinom su: Oštra stena, Opaljena stena, Crni vrh, Rilo, Palež, Krušik.
Zbog raznovrsnosti reljefa, biljnog i životinjskog sveta, tereni su kao stvoreni za lovce, planinare i izletnike. Sve staze
za planinare su obeležene.
Staza Ljubovija – Bele vode – Tornička Bobija spada u zahtevne staze. Dugačka je 25,4 kilometra i predstavlja atraktivnu
etapu E7 Evropskog pešačkog puta koji prolazi zapadnom Srbijom. Ova staza predstavlja drugu etapu trase i na njoj se
praktikuje polumaraton u planinarskom trčanju.
Bobija je ipak pristupačna za svakog planinara, bez obzira na uzrast i planinarsko iskustvo, pogodna je za
prve planinarske korake, jer svojom lepotom nikoga ne ostavlja ravnodušnim i sigurno svakog ko prvi put krene u
planinu učini da mu to postane nešto bez čega ne može da zamisli svoj život.
Ono što je još karakteriše jesu izvori hladne pijaće vode kojih ima preko sto. Izvori su specifični jer iz njih teče
alkalna voda visoke PH vrednosti, a temperatura vode je šest stepeni preko cele godine. Ovakvih izvora na Bobiji ima
preko 100. Posebno poznata je izvor "Dobra voda", meštani kažu da ne postoje vrh i šuma bez makar jednog
takvog izvora. Ispod planine Bobija izviru dve lepotice, reka Sušica i Tribuća, koje se strasnim zagrljajem spajaju
sa čuvenom princezom rekom Trešnjicom.
U neposrednoj blizini nalazi se i crkva brvnara posvećena svetom Caru Lazaru čiji je ktitor četnički komadant pukovnik
Dragoslav Račić.
Na Bobiji je skoro sve nepredvidivo, pa se i vreme brzo promeni. Oni koji su na nešto višoj visini, uživaju u snegu. Hladno
je, čist je vazduh, prelep pogled. Šetnja kroz guste četinarske i bukove šume, preko prostranih pašnjaka i proplanaka, pruža
nezaboravan doživljaj prirode. Na terenima oko planine možete uživati u planinarenju, lovu ili jednostavno opuštanju u
netaknutoj prirodi. Svojom raznolikošću pejzaža i bogatstvom prirodnih atrakcija, planina Bobija je pravo mesto za beg
od gradske vreve i uživanje u miru i tišini.
Bobija je zbog svog karakterističnog reljefa zanimljiva kako turistima, zaljubljenicima u prirodu, tako i stručnjacima u
oblasti speleologije, ornitologije, ljubiteljima paraglajdinga i planina. Bobiju rado posećuju i oni koji vole jahanje i
pešačenje u prirodi ili terensku vožnju džipovima.
Ono što ovu planinu čini neizmerno dragocenom i privlačnom jeste njena nedirnuta priroda. Na ovoj planini nema
urbanizovanog centra, priroda je očuvana, vazduh čist i prozračan. Bobija je idealna destinacija za prave ljubitelje
planinskog spokoja.
Kada jednom posetite Bobiju, stalno ćete želeti da joj se vratite.
VIDIKOVCI BOBIJE:
| Vrh |
Planina/Predeo |
N.Visina |
SGŠ |
IGD |
Regija |
| Tornička Bobija |
Bobija Orovička planina |
1272 |
44⁰11.801‘ |
19°33.279′ |
Zapadna Srbija |
| Crni vrh |
Bobija Orovička planina |
1264 |
44⁰11.605‘ |
19°34.026′ |
Zapadna Srbija |
| Opaljena stena |
Bobija Orovička planina |
1156 |
44⁰11.209‘ |
19°34.975′ |
Zapadna Srbija |
| Rilo |
Bobija Orovička planina |
1154 |
44⁰10.717‘ |
19°35.209′ |
Zapadna Srbija |
| Krušik |
Bobija Orovička planina |
1118 |
44⁰12.581‘ |
19°33.015′ |
Zapadna Srbija |
| Bezimeni vrh (Gornja Orahovica) |
Bobija Orovička planina |
1049 |
44⁰13.252‘ |
19°32.071′ |
Zapadna Srbija |
| Preseka |
Bobija Orovička planina |
827 |
44⁰14.063‘ |
19°31.194′ |
Zapadna Srbija |
| Visibaba |
Bobija Orovička planina |
787 |
44⁰14.166‘ |
19°30.33′ |
Zapadna Srbija |
| Grad-kamen |
Bobija Orovička planina |
741 |
44⁰14.120‘ |
19°33.065′ |
Zapadna Srbija |
Tornička Bobija mapa
